Victoria i Abdul - prijateljstvo koje se ne može zamisliti

Pozdrav svima. Kao što se da zaključiti po naslovu, u ovom postu ću pisati o filmu "Victoria & Abdul". Tačnije, o prijateljstvu koje je prikazano u njemu i o utisku koji je na mene ostavio ovaj film.


Ovo je film iz 2017. godine. Snimljen je po istinitoj priči i prikazuje prijateljstvo između Engleske kraljice i zatvorskog službenika u Indiji. Film obuhvata poslednju deceniju vladavine kraljice Viktorije - kraj 19. i početak 20. veka. Temelji se na dnevniku Abdula Karima, u kome tvrdi da je između njega i kraljice zaista postojalo istinsko prijateljstvo bez obzira na veliku razliku u godinama (kada je došao  u Englesku Abdul je imao 24 godine). Film je, i bez znanja da se radi o istinitoj priči, jako zanimljiv, drži pažnju tokom celog svog trajanja i kontinuirano nam prikazuje produbljivanje tog, za to vreme, nezamislivog prijateljstva.
U to vreme je kraljica Viktorija bila i carica Indije, ali bez obzira na to, ovo prijateljstvo su osporavali svi od članova kraljevske porodice do najbližih saradnika. Abdul je vremenom postajao sve bliži sa kraljicom, i ona je počela uz njega da menja svoj pogled na svet. On je bio njen duhovni učitelj, a ona njegova zaštita na dvoru. To prijateljstvo su pokušavali da ospore na razne načine, prvo na osnovu klasnih razlika, a onda i na osnovu verskih i političkih. Ali, uprkos svemu, prijateljstvo je opstajalo i bivalo sve jače. Kao što je i inače slučaj sa pravim prijateljima, ma šta se dešavalo, ona opstaju.
Nažalost, takva prijateljstva su danas jako retka. Iako je ovo 21. vek, na Balkanu ove razlike se jasno uočavaju među ljudima, što je potpuno suludo. Svi smo mi ljudska bića i trebamo dati šansu onima koji nisu kao mi, jer možda baš u njima nađemo nekoga ko će sa nama deliti i dobro i loše, nekoga ko će uvek biti tu za nas, jednostavno, možda u nekom tako "različitom" nađemo prijatelja. Ukoliko nekog smatrate prijateljem čuvajte ga, negujte taj odnos koji imate, jer ćete danas jako teško to naći, a ako ste već našli onda ne trebate to zapostaviti samo zato što se neko ne slaže sa tim prijateljstvom. I kao što vidimo u ovom filmu, pravo prijateljstvo pobeđuje sve.


Ja lično nikada nisam imao potrebu da ljude delim po veri, po boji kože, po nacionalnosti i sl. I takve osobe nikada neću moći da razumem, jer samo zato što neko veruje u nešto drugo, ne znači da je on loš čovek. Postoje drugi "kriterijumi" za to ko je loš, a ko dobar. I veroispovest nije jedan od tih "kriterijuma".
S obzirom da polako skrećem sa teme i prebacujem se na nešto drugo, o čemu sam delimično pisao u prethodnom blog postu (ovde), ja ću se ovde zaustaviti.
Veliko hvala svima koji su stigli do ovde, nadam se da vam se moj post svideo, a što se filma tiče pogledajte ga jer nećete se pokajati. Čak i da ne volite biografske drama filmove, ovaj vas nećete ostaviti ravnodušnim.
Ispod teksta možete ostaviti reakciju da li vam se dopao ili nije dopao tekst. A o filmu mi možete pisati u komentarima, na email, na instagramu ili na fb stranici.


Коментари

Популарни постови